Navigacija
Menu
S botaničkog gledišta, bambus spada u travu i nije drvo. Bambus je zajednički naziv za grupu botaničkih vrsta. Iako se celovita taksonomija još uvek razvija, trenutne procene su da postoji oko 1600 različitih sorti.
Postoje značajne razlike u veličini, boji, mehaničkim svojstvima i klimatskim preferencijama. Moso bambus je najpoznatija vrsta poreklom iz Kine i drugih azijskih zemalja, a naraste do 20 metara visine, prečnika 10-12 cm.
Biljke bambusa imaju podzemni koren – rizom iz kog rastu stabla. Jedan jedini rizom obuhvata više stabala, povezuje zemljište i poravlja njegov vodni režim, što bambus čini vrlo pogodnim za pošumljavanje na lošim podlogama.
Uopšteno, 20-25% stabala može se održivo skidati godišnje bez smanjenja veličine zasada ili broja biljaka po hektaru šume. Koren ne odumire nakon berbe. Naprotiv, skidanjem zrelih stabala rod i kvalitet zasada zapravo se povećavaju.
Optimalni uzrast za seču Moso bambusa i korišćenje kao sirovine je 4 do 5 godina, što ga čini izuzetno vrednim ekološkim materijalom jer za istu količinu „drvne“ mase klasičnom drveću treba 20 do 50 godina.
Pri tome tehničke osobine takvog materijala su iste ili prevazilaze osobine najtvrđeg drveta.
Takođe, ovakav režim rasta u mnogome povećava apsorpciju ugljen-dioksida iz atmosfere i time doprinosi poboljšanju mikroklimatskih uslova u regionima gde raste, a sa većom zastupljenošću među rastinjem doprineo bi poboljšanju klime na globalnom planu.